Procure Os Filhos Da Droga Edited By Christiane Vera Felscherinow Distributed As Publication

Christiane F. ,anos, drogada, prostituta,
Este testemunho impressionante tem tido um impacto imenso por todo o mundo desde que foi publicado pela primeira vez,
O relato desta adolescente sensível e inteligente, que menos de dois anos após ter fumado o seu primeiro charro se prostitui depois das aulas para pagar a sua dose diária de heroína, e o pingente testemunho da sua mãe fazem de Os Filhos da Droga um livro sem paralelo.

Estas páginas ensinamnos muito, não apenas sobre a droga e o desespero, mas também sobre a deterioração do mundo de hoje.
Pre ne znam koliko godina dok smo još išli na faks nešto sam pričala sa Isidorom Simic dok smo blejale po stanu i ona mi je bila rekla Smorio se ko Mocart na Egzitu, a ja sam doslovno pala sa stolice koliko sam se smejala , jer zamislila sam Mocarta sa sve perikom okovratnikom i crvenom jaknom medju svim onim ljudima koju skaču uz zvuke njemu besmislene zvuke tehnoha.
Zamislite samo koliko Mocartu sve to ne bi bilo jasno zašto se njima svidja ta muzika bez muzike, Svuda samo buka svetla i ljudi koji piju alkohol i tablete ekstazija, Poenta znate te poslovične izreke smorio se ko Mocart na Egzitu zapravo znači da ama baš niko ne ide na Egzit zbog muzike čast izuzecima , kao što ni ovu knjigu niko ne čita zato što voli knjige već važi pravilo isto ko za Egzit samo sto ne verujem da je i na Egzitu ovoliko dosadno, a meni je ova knjiga bila užasno dosadna , a ja uopšte nisam nikakv Mocart , ne znam čak ni note ne znam čak ni da odsviram na kraj sela žuta kuća toliko ništa o muzici ne znam, jedino što znam je onaj uvod u Princa Igora to jest u Polovetske igre koji smo učili u osnovnoj školi koji ide re re la sol la fa mi re mi fa sol sol la mi re do la la re re mi re do si do si la la , ali ni to ne znam da odsviram.
Baš eto bukvalno nidje veze izmedju mene i gospodina Amadeusa nemamo mi ništa slično, samo ja stvarno nikako ne podnostim loše ispričane priče isto koliko on ne voli Egzit u onoj izjavi od gore, a verujete mi nisam ja nikakav snob niti sam očekivala nekakvo literarno čudešestvije kada sam ovo čitala samo sam želela da mi ne bude dosadno dok čitam , ali mi jeste bilo užasno dosadno.
Ko bi rekao da knjiga o zavisnosti i

heroinu može biti toliko dosadna , ali jeste i to jako,

Možda mi je bilo dosadno zato što sam znala da je ona tinejdzerka koja se prostituiše još pre no što sam krenula da čitam ili zato što nemam ja višegodina.
Najviše mi je zapravo smetao ton kojim ona priča meni je zvučala kao neki teški psihopata bez ikakvih emocija i kao da priča o nečemu što se nije dogodilo njoj lično već nekome drugom.
Sve se svelo na puko nabrajanje dogadjaja, droge i sve se ponavljalo u nedogled i samo sam želela da prestane da priča.
I baš je retko bilo nekakve introspekcije i razloga zašto je to sve radila znate baš nikakv razlog svemu ona tome ne vidi osim da je nešto cool ili nije cool.
To naravno u početku,a posle je želela da umre i radila je sve da dodje do heroina,pa vam onda i bude malo žao iako vam nije jasno kako je do svega toga došlo.
U jednom trenutku sam mislila da ta Kristina F, zapravo i ne postoji iako sam videla njene slike, već sam mislila da je neko drugi napisao ovu knjigu sa ciljem da odbije mlade ljude od droga i da zaplaši i decu i njihove roditelje da ih nikad ne puštaju iz kuće.
Veći deo knjige sam bila eto ubedjena da nikakv Kristina F nikad nije ni postojala, već da je je ovo neko sklepao od raznoraznih tudjih iskustava.


Moram i da pridodam da me je i nervirala glavna junakinja kojoj su ama baš svi ljudi koje vidi na ulici il u vozu malogradjani.
I to tvrdi sa takvom sigurnošću kao da im to na čelu piše, naravno ona o tim ljudima ama baš ništa ne zna, samo ih je eto tako videla u prolazu.
Ona sama sa druge strane je došla iz sela i čim je došla , dobro ne baš odmah no kad je malo porasla počela je da sluša kul muziku zato što je kul i da se oblači drukčije da bi bila kul, pa onda da se mota oko ljudi koji se drogiraju , jer su oni kul.
I to jelte nije bilo malogradjanski već je sve što ona uradi super i kul i ona je najlepša i tako dalje tome slično.
Koliki je ona samo narcis, Dok je na primer njena tetka malogradjanka zato što ima čiste podove i tako neke slične budalaštine izjavljuje,

Ili ono kad je izjavila da su mladi nacisti imali barem neke ideale,ali da ona zbilja i ne misli tako nego je to samo rekla.
Važi. Osim toga nerviralo me je i tošto je uživala da malteretira druge ljude, ali je sebi uvek izmišljala u sebi neke iznimke kao da to svi rade ne samo ona , pa ajde kad se već mora ajde da ja budem najbolja u tome.
Znate to nije istina ne rade to baš svi ljudi zapravo ima ljudi koji eto ne idu i namerno maltretiraju druge kada ime je dosadno, jer neke ljude eto boli kurac i imaju pametnija posla i nisu svi ljudi jebeno odvratni i malogradjani sve su to izgovori da bi ona neometano mogla da maltretira sve oko sebe kada joj je dosadno.
Nije ni čudo što se usrala da će je zauvek zadržati na psihijatriji , jer očito joj je tamo i mesto.


Stvarno cela je knjiga prepuna tako nekih toksičnih izjava i ne mogu da verujem da ovo daju deci da čitaju.
Jeste da će vam zauvek zgaditi svaku pomisao na drogu , jer će vas smoriti do bola sa svojim nabrajanjima svakog šuta koji je uzela u protekle dve godine, što uistinu jeste plemenit cilj zgaditi deci drogu, al opet nije valjda jedino droga zlo.
Nekada i ovakve izjave da su svi drugi ljudi malogradjani , glupi, odvratni i tako dalje mogu isto toliko biti pogubne za mlade ljude koji ništa ne znaju o životu i kojima ona tako iskusna može delovati kao uzor isto toliko pogubne koliko i heroin može biti poguban.
Ja ne mogu da verujem da neko može da bude toliko glup i da toliko može da mrzi druge ljude ,pa da poziva na neonacizam , zato radije verujem da ona ne postoji ta dotična Kristina F.
Tako mi je lakše,

Vrhunac gluposti ova knjiga je doživela kada je Kristina F, rekla da je udarila šut zato što ju je pogodila pesma Dejvida Bouvija, Ispade lično Dejvid Bouvi kriv za sve što joj se desilo, a ne ona i njeni roditelji,prijatelji, dečko, nastavnici baš niko od njih nije kriv, ona ponajmanje samo je kriv Dejvid Bouvi.
Posle je rekla kao htela je da proba zato što je ona skupila novac, ali jasno se videlo da je išla sa namerom na taj koncert i da je dala kartu tom narkomanu iako nisu bili posebno bliski samo zato što je znala da je na heroinu.
Baš bukvalno je mogla bilo koga drugog povesti ili ići sama,

Ali nemojte me pogrešno shvatiti meni je žao svih tih mladih ljudi koji su propali od droge i sve je strašno što se njima dešavalo i ovaj savremeni svet u kome mi živimo jeste pogrešan i slavi pogrešne vrednosti i odvratni su svi ti ljudi koji su iskorištavali tu decu i sistem je glupo osimšljen , i nikoga nije briga da pomogne ugroženima sve je to meni jasno i sa svime se ja time slažem samo što se ne može mržnjom protiv svega toga boriti, ai nisam ja ovde ocenila njihove sudbine,niti ja njih osudjujem i sve što su radili , ja ovde ocenjujem samo knjigu to jest ono što u njoj piše i zato od mene ona ima keca ko kuću, iako ja nikad ne dajem ovako loše ocene na gudridsu, al znate koliko je knjiga loša kada sam knjigu pročitala do kraja isključivo zato da bih mogla da je malo opljujem na gudrisu to mi je eto bio jedini motiv da stignem do kraja.


Na kraju krajeva možda sam ja ovde postupila malo i nepravedno mozda je i normalno da čovek otupi nakon što vidi toliko užasa, ali svakako ne mogu da se složim sa onim što ova knjiga propagira da se treba samo prepustiti struji i biti isti ili cak gori no svi ostali , jer ko će ga znati gde je granica ljidske surovosti , dok dobrota pak ima neke svoje granice.
Na svu tu destrukciju još dodati i samodestrukciju i uporno se truditi se da uništiš samog sebe zato što je navodno sve sranje neće baš ništa doprineti svetu da bude manje bolje mesto.
To što će čovek sam sebe uništiti nije rešenje nikakvog problema zapravo će samo stvoriti još dodatnih problema, Covek mozda ne moze da promeni svet , ali moze sebe da promeni , a ni to ne moze mnogo , ali moze makar malo da se oko toga trudi i svet će i dalje biti sranje, ali barem znate da ste nešto pokušali da uradite po tom pitanju da se niste odmah na pocetku predali , pa šta ima veze što je taj i svaki drugi pokusaj uzaludan.
Predavanje struji i padanje u ocaj nikome nikada nije pomoglo niti ništa dobro donelo, Zato se ne treba predavati ocajanju! A ova knjiga je tako jedano padanje u očaj da ne pominjem opet očajno napisanu prozu.
.